Da ne bi došlo do zastarevanja utvrđivanja poreskih obaveza, za određenu grupu obveznika za 2017. godinu, Poreska uprava je krajem prošle godine poslala rešenja. Ovog puta su dve grupe obveznika bile u fokusu- oni koji prema dosta proizvoljnom tumačenju Poreske uprave ostvaruju prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i naknade za izvršen rad. Obe ove grupe porez plaćaju na osnovu prijave koju sami podnose, odnosno na njih se primenjuje samooporezivanje.
Među prvima, koji su ova neočekivana rešenja dobili na kućnu adresu, bili su pomorci, a zatim i freelanceri koji rade za inostrane kompanije preko interneta. Primetićete da se radi o dvema vrlo heterogenim grupama, za koje nije baš jasno kako su postale deo istog načina oporezivanja. Kako niko od njih nije očekivao ovakava rešenja, jer je Poreska uprava na osnovu podataka poslovnih banaka započela proces utvrđivanja poreza na prihode fizičkih lica, bele koverte u sandučićima su bile neprijatno iznenađenje za većinu njih.
Prvi iznos utvrđene obaveze dospeva na naplatu 17. februara 2023. godine, što znači da ne ostaje mnogo vremena za podnošenje žalbe na rešenje. Obaveze, utvrđenje rešenjem Poreske uprave, plaćaju se u 120 jednakih mesečnih rata, a iznosi koji su navedeni u njemu iznenadio je mnoge obveznike. No, na stranu to, nećemo se ovde baviti pojedinačnim iznosima, već drugim problemima koji su sporni u postupanju Poreske uprave.
Dva glavna problema koja muče obveznike u vezi sa postupanjem Poreske uprave
Veliki broj onih koji su dobili rešenja Poreske uprave, kao glavni problem ne navode plaćanje poreza, već ih muče druge dve činjenice. Prva je plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a posebno za zdravstveno, jer logično neće moći da ga koriste retroaktivno.
S tim u vezi, treba imati na umu činjenicu da Poreskoj upravi pravo na utvrđivanje poreza zastareva nakon pet godina. To znači da 1. januara 2023. zastareva pravo na utvrđivanje poreskih obaveza za 2017. zbog čega je Poreska i požurila sa slanjem rešenja za ovu godinu krajem 2022. Međutim, pravo na utvrđivanje doprinosa nikad ne zastareva.
Drugi problem, zbog koga većina obveznika nije na vreme mogla da reaguje i podnese žalbu na rešenje, je način na koji je Poreska uprava dostavila ista. Naime, rešenja su stizala običnom poštom, bez ostavljanja bilo kakvog obaveštenja. I kako većina obveznika nije proveravala sanduče ili je poštar kasnio sa dostavljanjem, kada su prvi put videli rešenja i upoznali se sa njihovom sadržinom, već su nekoliko dana bili u zaostatku sa rokom za podnošenje žalbe.
Zašto je način dostavljanja rešenja sporan za obveznike ovog poreza?
Ovde dolazimo do još jedne dileme i razilaženja, u tumačenju radnje dostavljanja rešenja, između Poreske uprave i obveznika odnosno njihovih punomoćnika. Važno je napomenuti da nije sve jedno kada je neko rešenje dostavljeno obvezniku, jer od dana dostavljanja kreće da teče rok za žalbu. Kako je u ovim rešenjima naveden rok za žalbu od 15 dana, ukoliko neko nije bio svestan rešenja u poštanskom sandučetu sedam, deset ili više dana, to njega stavlja u nezgodan položaj i daje mu malo vremena za reagovanje.
Po tumačenju Poreske uprave, kada je dostavljanje rešenja u pitanju, oni konstatuju da se primenjuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U tom smislu, oni se pozivaju na član 36. ovog zakona, gde se u prvom stavu navodi da se poreski akt (u ovom slučaju rešenje) dostavlja obvezniku slanjem preporučene ili obične pošiljke. U sledećem stavu precizirano je da se rešenje smatra dostavljenim kada se uruči obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, punomoćniku ili zastupniku po službenoj dužnosti.
Stav 4 ovog člana, donosi pojašnjenje koje se odnosi na dostavljanje običnom poštom (što je slučaj kod freelancera ili pomoraca), pa se tako rešenje smatra dostavljenim 15-og dana od kada je ono predato pošti, bez obzira na to da li je bilo moguće uručiti ga obvezniku ili ne. I upravo je ovo trenutak kada nastaje problem, jer poštari često znaju da kasne sa dostavljanjem pošte, usled povećanog obima posla.
Ako pak želimo da pogledamo šta Zakon o opštem upravnom postupku ima da kaže na temu dostavljanja rešenja, onda ćemo pozvati u pomoć član 75. ovog zakona. U stavu jedan se navodi da je lično dostavljanje obavezno onda kada od dana dostavljanja počinje da teče rok koji ne može da se produži- što je slučaj kod ovih rešenja. Zatim, u stavu tri ovog zakona se pojašnjava od čega se sastoji lično dostavljanje- od uručenja pisma licu na koje je naslovljeno.
U stavu pet, dolazimo i do situacije u kojoj dostavljač ne zatiče primaoca rešenja na adresi na kojoj bi trebalo da mu dostavi pismeno. Tada će on u roku od 24 sata ponovo pokušati dostavu, a ako se primalac ni tada ne pojavi, dostavljač će o tome sačiniti belešku. Pored toga, on je dužan i da ostavi obaveštenje sa svim važnim podacima, na osnovu kojih će obveznik moći da ga podigne u Poreskoj upravi. Nakon 15 dana, od kada je obaveštenje na adresi ostavljeno, smatra se da je lično dostavljanje izvršeno.
Da li ipak postoji način da se vreme vrati unazad?
Kako bismo došli do rešenja za propušteni rok za izjavljivanje žalbe, moraćemo ponovo da konsultujemo Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U njemu se nazire rešenje ovog problema, u članu 53, koji govori o jednom važnom pravnom institutu- povraćaj u pređašnje stanje.
Već u prvom stavu ovog člana nailazimo na objašnjenje ovog instituta i načina na koji funkcioniše. Pa tako, ukoliko obveznik iz opravdanih razloga propusti da izvrši neku radnju u zakonskom roku i zbog tog propuštanja trpi posledice, na njegov zahtev će biti dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje.
Dakle, da bi došlo do povraćaja u pređašnje stanje moraju da se kumulativno ispune sledeća dva uslova:
- Obveznik iz opravdanih razloga nije bio u mogućnosti da izjavi žalbu u predviđenom roku i,
- Zbog propuštanja trpi posledice.
Kako bi došlo do povraćaja u pređašnje stanje, obveznik mora da podnese zahtev, jer ne postoji obaveza državnog organa- Poreske uprave da sama deluje u ovom pravcu. U stavu tri člana 75, saznajemo da zahtev mora biti podnet u roku od osam dana od dana kada je prestao razlog koji je uticao na propuštanje rokova ili od kada je obveznik saznao za uzrok.
Iz stava sedam ovog člana poreskom obvezniku se pored roka od osam dana daje mogućnost da zahtev podnose i u roku od tri meseca od propuštenog roka, a po proteku roka od tri meseca ne može ga više podneti. Međutim, u stavu osam ovog člana saznajemo da izuzetno ovaj rok može biti i duži, odnosno i nakon ta tri meseca je moguće podnošenje zahteva, ali samo ako obveznik nije bio u mogućnosti da ga blagovremeno podnese zbog više sile.
Kada zakonodavac kaže da razlozi za propuštanje moraju biti opravdani, onda to znači da obveznik mora imati dobar razlog zbog koga je propustio rok, ali i dokaz za to. Razlozi moraju biti takvi da ih obveznik nije mogao izbeći ili da ih nije mogao otkloniti. U svakom pojedinačnom slučaju, Poreska uprava će ceniti opravdanost razloga. No, da ilustrujemo i ovo primerom, opravdani razlozi mogu biti: iznenadna bolest, smrt člana porodice ili saobraćajna nesreća.
Na kraju, ovaj deo procedure se završava tako što Poreska uprava odlučuje donošenjem zaključka, na koji je dozvoljena žalba jedino kada je u pitanju propuštanje roka za žalbu na poresko rešenje.
Za sve ostale nedoumice, koje možete imati u vezi sa poreskim pravom i postupcima koji se vode pred državnim organima, MNA tim Vam stoji na raspolaganju. Kontaktirajte nas i zakažite sastanak sa nama.
Leave a Reply