Šta je bitno kod E-ugovora u elektronskom poslovanju?
Uvod: E-ugovor u elektronskom poslovanju i digitalna trgovina
E-ugovor u elektronskom poslovanju predstavlja jedan od ključnih pravnih instituta savremenog digitalnog doba, jer poslovanje putem interneta, odnosno prodaja roba i usluga preko interneta, u poslednjim decenijama beleži značajan rast i ubrzanje. Period karantina i prinudnog zatvaranja na početku pandemije Covid-19 dodatno je otvorio nove perspektive za poslovanje uz pomoć interneta, računara i digitalnih alata.
Nekada na žalost, a nekada na sreću, pravo uvek kaska za životom, a kada se i život i poslovanje odvijaju online, taj razmak postaje još izraženiji.
Zakon o elektronskoj trgovini u članu 9. i članu 10. vrlo šturo uređuje ugovore u elektronskom obliku, odnosno E-ugovore u elektronskom poslovanju.
Pravni okvir E-ugovora u elektronskom poslovanju
Pre nego što objasnimo uslove za zaključivanje takvih ugovora, kao i određena praktična ograničenja, važno je osvrnuti se na glavu III Zakon o elektronskoj trgovini, koja se odnosi upravo na ugovore u elektronskom obliku.
Naime, ova glava jasno ukazuje da se pravila odnose pre svega na formu ugovora. U praksi, veliki broj privrednih ugovora je neformalan, ali E-ugovor u elektronskom poslovanju uvodi dodatnu pravnu sigurnost kada je forma od značaja.
U poslovnim odnosima zaključivanje ugovora često se odvija kroz rukovanje, razmenu e-mailova, telefonske pozive ili online sastanke.
Značaj forme i rizici u praksi
Sve navedeno ne deluje posebno značajno sve dok ne dođe do spora ili revizije poslovanja privrednog subjekta. Dok god ugovorni odnos funkcioniše i dok se uredno izmiruju porezi i javni prihodi, mala je verovatnoća osporavanja ugovora.
Međutim, kada dođe do nesporazuma, E-ugovor u elektronskom poslovanju postaje ključan za dokazivanje volje ugovornih strana, jer dokazna snaga elektronske komunikacije (e-mail, online sastanci, telefon) može biti ograničena.
Takođe, organi uprave, uključujući poresku i tržišnu inspekciju, mogu zahtevati pravni osnov za transakcije, što dodatno povećava značaj pravilno uređenog E-ugovora u elektronskom poslovanju.
Formalna ograničenja E-ugovora u elektronskom poslovanju
Formalna ograničenja E-ugovora u elektronskom poslovanju propisana su članom 10. stav 2. Zakona o elektronskoj trgovini i odnose se na ugovore koji moraju biti sačinjeni u formi javnobeležničkog zapisa, solemnizovane isprave ili uz overu potpisa, poput ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.
Pored toga, e-ugovor se ne primenjuje na ugovore o jemstvu i izjave jemaca kada jemac deluje van profesionalne delatnosti.
Radi otklanjanja dilema, ove odredbe se ne odnose na ugovore o radu, čiju formu uređuje Zakon o radu (član 30), što je detaljnije obrađeno u posebnom tekstu „DOSTAVLJANJE EMAILOM I OBRAZCI: SKRIVENI TROŠKOVI ‘UŠTEDE’”.
Praktična ograničenja E-ugovora u elektronskom poslovanju
Pored zakonskih ograničenja, postoje i praktični izazovi koji nisu u potpunosti regulisani.
1. Potvrda zaključenja ugovora
Pošto E-ugovor često ne sadrži fizičke potpise, potrebno je jasno definisati šta predstavlja potvrdu zaključenja: e-mail, cloud potvrdu ili drugi oblik elektronske verifikacije.
Takođe, mora se urediti ko ima ovlašćenje da potvrđuje ugovor u ime kompanije (direktor ili ovlašćeno lice).
2. Dostavljanje i komunikacija
Strane često zanemaruju pitanje dostavljanja, iako ono može imati pravne posledice. Potrebno je unapred definisati dostavljanje faktura, izveštaja i zahteva.
Česta greška je određivanje e-mail adrese bez definisanih rokova i jasnih pravila komunikacije.
3. Ponude i tumačenje volje
Neformalna poslovna komunikacija može se kasnije tumačiti kao pravno obavezujuća izjava volje. Isto važi i za određivanje „osobe za kontakt“, koja može postati pravno relevantan kanal komunikacije.
4. Dokazivanje dostave elektronskih poruka
Otvoreno je pitanje kada se smatra da je poruka dostavljena – u trenutku slanja, u trenutku potvrde prijema ili nakon proteka određenog vremena (npr. 2-3 dana).
Zaključak
E-ugovor u elektronskom poslovanju predstavlja savremen i neophodan pravni instrument koji prati digitalizaciju poslovanja i razvoj elektronske trgovine.
Ipak, iako olakšava poslovanje, njegova pravilna primena zahteva razumevanje i pravnih i praktičnih ograničenja.
Zbog toga E-ugovor u elektronskom poslovanju treba koristiti kao alat za efikasnije poslovanje, ali uz jasno definisanu formu, odgovornosti i način komunikacije, jer forma nije sama sebi cilj, već sredstvo zaštite ugovornih odnosa.