Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti video nadzoru posvećuje poseban odeljak i precizno određuje ko, gde i pod kojim uslovima sme da postavi kamere.
Kamere na ulazu u firmu, u magacinu, u hodniku stambene zgrade ili na fasadi porodične kuće danas su deo svakodnevice. Svaka od njih, međutim, beleži ljude koji se kreću kroz njen kadar, pa je video nadzor i zaštita podataka o ličnosti tema koja se tiče gotovo svakog poslodavca, upravnika zgrade i vlasnika objekta.
Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ovu materiju uređuje u članovima 45. do 51. i postavlja pravila za video nadzor u poslovnom prostoru, stambenim zgradama, privatnim kućama i na javnim površinama.
U nastavku objašnjavamo kada je video nadzor dozvoljen, šta mora da sadrži obaveštenje o snimanju, koliko se snimci čuvaju, koje obaveze ima poslodavac prema zaposlenima i šta važi za stambene zgrade i javne površine.
Kada je video nadzor uopšte dozvoljen?
Prema Nacrtu, obrada podataka o ličnosti putem video nadzora može se vršiti samo u svrhu koja je neophodna i opravdana za zaštitu lica, imovine, tajnih podataka i podataka određenih kao poslovna tajna.
Pri tome, interesi lica koja se snimaju ne smeju pretezati nad interesom obrade. Drugim rečima, sama želja da se „sve vidi“ nije dovoljna: rukovalac, odnosno onaj ko uvodi video nadzor, mora imati konkretan i opravdan razlog.
Nacrt postavlja i jasnu zabranu: video nadzor se ne sme koristiti u prostorijama za odmor, ličnu higijenu i presvlačenje, kao ni u drugim prostorima u kojima lice opravdano očekuje veći nivo privatnosti.
Opšta pravila koja važe za svaki video nadzor
Bez obzira na to gde su kamere postavljene, Nacrt predviđa nekoliko zajedničkih obaveza:
- objekat, prostor, prostorija i spoljna površina pod video nadzorom moraju biti vidno obeleženi;
- snimci se čuvaju najduže šest meseci, osim ako je drugim zakonom propisan duži rok ili ako snimak predstavlja dokaz u zakonom uređenom postupku;
- sistem video nadzora mora biti zaštićen od pristupa neovlašćenih lica;
- snimcima može pristupati, koristiti ih ili prenositi samo odgovorno lice rukovaoca, odnosno obrađivača, ili lice koje ono ovlasti, i to isključivo u svrhe koje su postojale u vreme nastanka snimka i bile navedene u informaciji koja je data licima.
Ovo poslednje pravilo je naročito važno u praksi: snimak nastao radi zaštite imovine ne može se naknadno koristiti u neku drugu svrhu koja licima nije bila saopštena.
Šta mora da piše na obaveštenju o video nadzoru?
Nacrt detaljno uređuje izgled i sadržinu obaveštenja. Ono mora biti vidno istaknuto i jasno uočljivo najkasnije prilikom ulaska lica u perimetar snimanja, dakle pre nego što osoba uđe u kadar, a ne negde u unutrašnjosti objekta.
Obaveštenje sadrži jednostavan i lako razumljiv grafički simbol video nadzora, praćen tekstom koji sadrži najmanje:
- informaciju da je prostor pod video nadzorom;
- naziv rukovaoca;
- kontakt podatke rukovaoca (telefon, adresu elektronske pošte) i link ka veb stranici, putem kojih lice može dobiti informacije o obradi i ostvariti svoja prava.
Važno je napomenuti da istaknuta nalepnica ne iscrpljuje obaveze rukovaoca. Nacrt izričito predviđa da on i dalje mora da informiše lica o svim bitnim aspektima obrade, u skladu sa opštim pravilima o informisanju.
Video nadzor na ulazu u poslovni prostor
Rukovalac može video nadzorom da prati pristup službenim, odnosno poslovnim prostorijama, ako je to neophodno radi:
- zaštite bezbednosti lica i imovine,
- kontrole ulaska i izlaska iz poslovnog prostora, ili
- zato što zbog prirode posla postoji povećani rizik za zaposlene i druge korisnike prostora.
Za uvođenje ovakvog nadzora potrebna je pisana odluka koja sadrži razloge, osim ako je video nadzor propisan posebnim zakonom.
Ako se poslovni prostor nalazi u stambenoj zgradi, kamere se moraju postaviti tako da ne snimaju unutrašnje delove zgrade koji nisu povezani sa ulazom u poslovni prostor, niti ulaze u privatne stanove.
Nacrt dozvoljava da kamere obuhvate i javni prostor u neposrednoj blizini poslovnog prostora, ali samo ako je to neophodno iz istih razloga. Istovremeno, zabranjen je pristup snimcima preko interne ili javne kablovske televizije i drugih sredstava elektronske komunikacije kojima se snimci mogu preneti, bilo u trenutku nastanka ili kasnije.
Kamere unutar poslovnog prostora i zaposleni
Najviše novih obaveza Nacrt predviđa za video nadzor unutar poslovnog prostora, gde kamere po pravilu obuhvataju i zaposlene.
Pisana odluka i razmatranje blažih mera
Video nadzor unutar poslovnog prostora dozvoljen je ako je neophodan radi zaštite bezbednosti lica i imovine, tajnih podataka ili poslovne tajne, i to na osnovu posebne odluke, osim ako je propisan zakonom.
Pre donošenja odluke, rukovalac mora da razmotri druge mehanizme kojima se ista svrha može postići uz manje zadiranje u prava zaposlenih i drugih lica. Odluka zato mora da sadrži opis tih prethodno razmatranih mera i obrazloženje zašto su ocenjene kao neadekvatne ili nedovoljne.
Sindikat i obaveštavanje zaposlenih
Pre donošenja odluke, rukovalac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat, ako on postoji.
Svako lice koje radi u poslovnom prostoru mora biti pismeno obavešteno o uvođenju video nadzora pre početka njegovog sprovođenja. Dokaze o tome rukovalac čuva u svojoj dokumentaciji, što znači da će u slučaju kontrole morati da pokaže da je obaveštenje zaista uručeno.
Da li poslodavac sme kamerama da prati rad zaposlenih?
Nacrt je ovde jasan: zabranjeno je koristiti video nadzor u svrhu praćenja rada zaposlenih, osim ako interesi zaštite lica, imovine i tajnih podataka, odnosno drugi javni interesi utvrđeni zakonom, pretežu nad pravima i slobodama tih lica.
Opisana pravila o odluci, sindikatu i obaveštavanju ne primenjuju se na poslovni prostor državnih organa nadležnih za nacionalnu bezbednost, odbranu, javnu bezbednost, bezbednosno-obaveštajne poslove i zaštitu tajnih podataka.
Evidencija i sistemski žurnal pristupa
Svaki rukovalac koji vrši video nadzor, bez obzira na to da li ga propisuje zakon ili ga uvodi odlukom, mora da vodi evidenciju iz koje se naknadno može utvrditi koji su snimci obrađeni, kada i kako su korišćeni, kome su prosleđeni, ko je to učinio, kada, u koju svrhu i po kom pravnom osnovu.
Podaci iz evidencije čuvaju se godinu dana po isteku kalendarske godine u kojoj su uneti.
Rukovaoci koji koriste video nadzor na ulazu i unutar poslovnog prostora dodatno moraju da vode sistemski žurnal pristupa, u kome se beleže identifikacija korisničkog naloga, datum i vreme pristupa, IP adresa, kriterijum pretrage, kao i broj predmeta i druge oznake podataka i dokumenata kojima je pristupano.
Video nadzor u stambenim zgradama i privatnim kućama
Za postavljanje kamera u stambenim i poslovno-stambenim zgradama potrebna je pisana odluka stambene zajednice, doneta u skladu sa zakonom koji uređuje stanovanje i održavanje zgrada. Odluka sadrži razloge za uvođenje video nadzora i način njegovog sprovođenja, osim ako je nadzor propisan zakonom.
Kamere u zgradi mogu da obuhvate samo ulaz i izlaz iz objekta i zajedničke prostorije. Stambena zajednica je u tom slučaju rukovalac podacima, sa svim obavezama koje iz toga proizlaze. I ovde je zabranjen pristup snimcima preko interne ili javne kablovske televizije i drugih sredstava elektronske komunikacije.
Vlasnicima privatnih stanova i kuća zabranjeno je da video nadzor za lične potrebe koriste tako da ugrožavaju prava drugih, uključujući snimanje javnog prostora i prostora koji koriste drugi. Na takve sisteme primenjuju se propisi o privatnom obezbeđenju, uključujući i odredbe o organu nadležnom za nadzor.
Ko sme da snima javne površine?
Video nadzor javnih površina dozvoljen je samo organima javne vlasti, pravnim licima sa javnim ovlašćenjima i pravnim licima koja obavljaju poslove u javnom interesu, i to ako je propisan zakonom i neophodan za obavljanje njihovih poslova ili radi zaštite života, zdravlja i imovine.
Takav zakon mora da odredi najmanje svrhu obrade, rukovaoca, način informisanja lica na javnoj površini, način obrade i rok čuvanja podataka.
Šta ovo znači za rukovaoce u praksi?
Predložena pravila znače da će rukovalac koji koristi video nadzor morati da bude u stanju da dokumentuje ceo „životni ciklus“ svog sistema: od razloga za uvođenje, preko obaveštavanja lica, do toga ko je, kada i zašto pristupao snimcima.
Za poslodavce to u praksi znači:
- pisanu odluku sa obrazloženjem i opisom blažih mera koje su razmatrane;
- obaveštavanje reprezentativnog sindikata, ako postoji;
- pisano obaveštenje zaposlenima pre početka snimanja, uz čuvanje dokaza;
- usklađena obaveštenja na ulazu u perimetar snimanja;
- evidenciju i sistemski žurnal pristupa snimcima;
- brisanje snimaka najkasnije nakon šest meseci, osim u zakonom predviđenim izuzecima.
Zaključak
Članovi 45. do 51. Nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti uređuju video nadzor kroz jasno određene svrhe, zabranjene zone, obavezno obaveštavanje i detaljnu evidenciju pristupa snimcima.
Reč je o nacrtu, koji do usvajanja može biti izmenjen, ali pravac je jasan: kamera sama po sebi nije zabranjena, ali će njeno postavljanje zahtevati opravdan razlog, papirni trag i transparentnost prema svima koji se snimaju.
Rukovaocima koji već imaju sisteme video nadzora preporučujemo da na vreme provere gde su kamere postavljene, šta obuhvataju, ko ima pristup snimcima i koliko se oni čuvaju, kako bi usklađivanje nakon usvajanja zakona bilo pitanje prilagođavanja, a ne uvođenja postupaka od nule.
Pravila o video nadzoru deo su šireg reformskog paketa, o čijim smo odredbama o obradi podataka veštačkom inteligencijom već pisali. Adekvatna zaštita snimaka ujedno smanjuje i rizik od curenja podataka (data breach), o čemu smo pisali u posebnom tekstu.