Pre 2020. godine bezbednost i zdravlje na radu od kuće i sam rad od kuće smatrali su se pre izuzetkom nego pravilom i posebnom privilegijom koju su imali pojedinci u naročito progresivnim kompanijama. Tada su to uglavnom bile IT kompanije, koje su ovaj benefit omogućavale zaposlenima jednom do dva puta mesečno. Međutim, sa pojavom koronavirusa sve se menja.
Tada najveći broj zaposlenih prelazi na rad od kuće, što se i kasnije nastavilo za nemali broj njih. Procenjuje se da danas u svetu više od 330 miliona ljudi obavlja posao van prostorija firme u kojoj su zaposleni.
Fleksibilno radno vreme, rad na daljinu, hibridni model rada deo su rastućeg trenda. Zato sve više poslodavaca uvodi ovakve modele rada u svoju praksu, iako oni donose određene izazove.
Ti izazovi se posebno odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Ovo je jedno od najvažnijih pitanja sa kojim se poslodavci suočavaju kada zaposleni rade od kuće. Zato mnogi poslodavci nisu sigurni kako da kreiraju bezbedno i zdravo okruženje za zaposlene u situaciji kada ne rade iz prostorija kompanije.
U ovom tekstu ćemo se usredsrediti na izazove koji dolaze sa organizovanjem rada na daljinu, a odnose se na bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Kako su bezbednost i zdravlje na radu od kuće definisani u zakonima Republike Srbije?
Ne možemo da započnemo priču o izazovima koji se javljaju pri organizovanju procesa rada od kuće, a da ne pogledamo u zakone. Zakoni Republike Srbije, s jedne strane, prepoznaju ovaj način rada, dok s druge strane to nije uvek dosledno uređeno.
Zakon o radu, u članu 42, predviđa da se radni odnos može zasnovati tako da se obavlja van prostorija poslodavca. To znači da ovakav radni odnos obuhvata rad od kuće i rad na daljinu. Dosta poslodavaca rado koristi pogodnosti koje im donosi ovaj član Zakona.
Na drugoj strani tu je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. On u članu 4, stavu 1, tački 22 predviđa da je rad od kuće rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija za poslodavca iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili drugog mesta stanovanja, a koje nije pod neposrednom kontrolom poslodavca – bilo da je reč o sedištu firme ili privremenim i pokretnim radilištima, objektima, uređajima i saobraćajnim sredstvima.
Dok tačka 23 istog člana Zakona pravi razliku rada od kuće u odnosu na rad na daljinu koji određuje kao rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija iz prostora koji nije prostor poslodavca i koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca
Rad od kuće i rad na daljinu podrazumevaju iste standarde zaštite kao i rad u prostorijama poslodavca. Poslodavac ima obavezu da, u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbednost i zdravlje na radu, što uključuje definisanje uslova za bezbedan rad, obezbeđivanje adekvatnih sredstava za rad i jasno uređivanje radnog procesa. To znači da i u režimu rada na daljinu moraju postojati unapred određene procedure i preventivne mere koje minimizuju rizike i omogućavaju nesmetano obavljanje poslova.
Kada je reč o proceni rizika, poslodavac ima mogućnost da donese poseban pisani akt koji uređuje specifičnosti rada od kuće ili na daljinu, uz učešće zaposlenog. Ovaj dokument predstavlja osnov za identifikaciju potencijalnih opasnosti i definisanje mera zaštite. Istovremeno, zaposleni ima važnu ulogu u ovom procesu – dužan je da obavesti poslodavca da li su uslovi za bezbedan rad ispunjeni, kao i da blagovremeno prijavi svaku promenu koja može uticati na bezbednost i zdravlje na radu.
Obaveze poslodavaca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu od kuće: interni akti i procena rizika
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa i obavezu za svakog poslodavca koji ima više od 10 zaposlenih da mora doneti opšti akt u vidu pravilnika. U njemu treba preciznije definisati prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem zaposlenih. Uz to, poslodavac je dužan da donese i akt o proceni rizika.
U ovom aktu opisan je proces rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu. Tu se takođe nalaze i mere za potpuno otklanjanje ili smanjivanje rizika, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Procenu rizika sprovode ovlašćena lica koja imaju licencu nadležnog ministarstva da se bave pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. Da bi je stekli, oni prolaze kroz različite obuke na kojima uče koje sve rizične situacije mogu da se dese u toku radnog procesa.
Da li je akt o proceni rizika obavezan kod rada od kuće?
Ovo je trenutak u kome dolazimo do prvog problema u vezi sa situacijom kada zaposleni radi od kuće.
Naime, tokom pandemije koronavirusa, u januaru 2021. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće.
Neformalni stav Ministarstva je da postoji obaveza donošenja pravilnika i imenovanja odgovornog lica za bezbednost i zdravlje na radu, ali da akt o proceni rizika nije obavezan. Oni ga smatraju obaveznim jedino u situaciji kada makar jedno lice obavlja posao u prostorijama poslodavca – tada se procena rizika radi za to radno mesto.
Da je to slučaj potvrđuje i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji određuje da poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi uz učešće zaposlenog.
Obaveza organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu – praktični izazovi u primeni
Ovde nije kraj izazovima za poslodavce, jer nailazimo na sledeće pitanje u praksi. Prema izmenjenom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac ima obavezu da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ali više nije primarno reč o klasičnom „imenovanju lica“, već o širem sistemu organizacije ovih poslova kroz angažovanje odgovarajućih stručnih lica.
Poslodavac je dužan da opštim aktom, ugovorom o radu ili drugim ugovorom uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa svakodnevnim praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu. Za obavljanje tih poslova, poslodavac mora da angažuje jedno ili više lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove – tzv. savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. Ta lica moraju imati položen stručni ispit i odgovarajuću licencu, u zavisnosti od delatnosti i veličine poslodavca.
Ako poslodavac ne može da obezbedi interno lice koje ispunjava uslove, može izuzetno angažovati eksterno pravno lice ili preduzetnika sa odgovarajućom licencom. Takođe, zakon precizira minimalan broj zaposlenih stručnih lica u zavisnosti od broja radnika i delatnosti poslodavca, što dodatno komplikuje organizaciju sistema bezbednosti i zdravlja na radu u većim sistemima.
U praksi se i dalje javlja izazov – iako Zakon detaljno uređuje strukturu i odgovornosti savetnika i saradnika za BZR, poslodavci se suočavaju sa nedostatkom dostupnih kadrova i različitim tumačenjima obima odgovornosti, posebno u firmama koje imaju kompleksne ili hibridne modele rada, uključujući rad od kuće i rad na daljinu.
Trostruki izazov bezbednosti i zdravlja na radu od kuće
Dakle, da zaključimo – na jednoj strani postoji implicitno odobrenje Ministarstva rada da se akt o proceni rizika ne donosi. Na drugoj strani su profesionalci iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koji ne žele da prihvate poziciju u firmi bez procene rizika. A na trećoj strani su složenost i ozbiljnost procene rizika kada veliki broj zaposlenih radi od kuće.
Najnovije izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu
I tu izazovima nije kraj, jer izmene i dopune Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predviđaju mogućnost, ali ne i obavezu donošenja akta o proceni rizika. Takođe, rad od kuće se definiše, ali na drugačiji način od onoga kako ga uređuje Zakon o radu.
Sve ovo su potencijalno nove tačke spoticanja koje mogu imati uticaj na primenu i tumačenje zakonskih normi. Zato ostaje da vidimo na koji način će podzakonski akti regulisati primenu novog zakona.
Vodič za bezbedan rad od kuće: prava, obaveze i praktična primena
Prema smernicama iz Vodiča Ministarstva za rad, rad od kuće zahteva uzajamnu saradnju i „dobru volju” i poslodavca i zaposlenog, jer ovaj model rada donosi i prednosti i određene izazove. Poslodavac je i u ovim okolnostima dužan da, koliko je to objektivno moguće, obezbedi uslove rada koji ne ugrožavaju fizičko i psihičko zdravlje zaposlenog, dok zaposleni treba da obezbedi adekvatan radni prostor i organizaciju rada koja omogućava usklađivanje poslovnih i privatnih obaveza.
Poseban akcenat stavlja se na organizaciju rada i kontinuiranu komunikaciju – odsustvo neposrednog kontakta sa poslodavcem i kolegama ne sme uticati na efikasnost rada.
Poslodavac je dužan da obezbedi potrebnu opremu, vodi računa o radnom vremenu i odmorima, kao i da primenjuje preventivne mere zaštite, uključujući i obuku zaposlenih o pravilnom korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija i značaju pravljenja pauza. Vodič dodatno naglašava važnost prepoznavanja rizika kroz kontrolne liste i ukazuje na određene regulatorne nedostatke, poput nepostojanja posebne klasifikacije za rad od kuće u evidencijama povreda na radu.
Rešenje za poslodavce: kako urediti bezbednost i zdravlje na radu od kuće
Poslodavcima čiji zaposleni rade od kuće ostaje da procene, u skladu sa svojim okolnostima, koji će model izabrati. U praksi se javljaju različite mogućnosti, pa je najbolje opredeliti se za jednu od sledećih opcija.
- Prva je donošenje opšteg akta koji reguliše bezbednost i zdravlje na radu na uopšten način.
- Druga je model u kome se izrađuju opšti akt o bezbednosti i zdravlju na radu i akt o proceni rizika.
Svakako, za oba modela, poželjno je organizovati obuke. Na njima zaposlenima treba predočiti rizike po njihovu bezbednost i zdravlje koji se mogu javiti na radnom mestu.